PROMENE I POUKE

Kaže se da je nastava živ proces, bar mi u zbornici tako kažemo. Pri tome mislimo da je sama nastava nalik nekakvom živom organizmu koji ima osobine života. To bi značilo da raste, razvija se i menja, i da te promene donose boljitak. One obično dolaze nakon nekog seminara, treninga, obuke ili prosto naiđemo na njih u samoj nastavi. Međutim, isprobavanje promena ume da nas iznenadi, bez obzira na iskustva koja imamo. Upravo o jednom takvom isprobavanju, koje me je naučilo da nije svaka inovacija valjana, i želim da pišem.

Naime, nakon eksternog nadzora, kojim ću drugom prilikom detaljno da se pozabavim, dobila sam izveštaj u kome stoje preporuke za prevazilaženje nedostataka u nastavi. Jedna od tih preporuka je bila neophodnost zamena heterogenih grupa učenika tzv. homogenim.

O čemu se tačno radi?

Pri grupnom radu u učionici formiram grupe tako da u svakoj budu učenici koji uče na različitim nivoima postignuća, dakle oni sa naprednog, srednjeg i osnovnog nivoa postignuća. Tako radim oduvek i verovala sam da je to ispravno. Međutim, novina u nastavi je napredovanje učenika u skladu sa njihovim mogućnostima, a uz to ide drugačiji način formiranja grupa. Princip homogenih grupa se zaista nameće kao logičan izbor i napredovanje u okviru takvih grupa i jeste u skladu sa mogućnostima. Takođe, izbegava se i ona dobro poznata situacija gde jedan učenik u grupi uradi sve zadatke, a ostali prepisuju bez razumevanja i angažovanja.

Tako sam poverovala da je važno da prihvatim predlog o uvođenju novine.

Sećam se entuzijazma sa kojim sam objašnjavala mojim učenicima kako će sada konačno svi sve da nauče. Čarobna je formula otkrivena, i evo, samo treba da je primenimo. Formirali smo grupe, strogo se držeći pravila da učenici unutar svake imaju slične mogućnosti, kao i dotadašnje ocene. Nikako mi nije bilo jasno zašto moje oduševljenje ne dele i oni, i zašto nešto izbegavaju da me uopšte pogledaju.

Ubrzo sam shvatila!

Osim petičara koji su odmah prionuli na posao, ostali učenici su ostali nepomični. Prišla sam grupi koja uči na osnovnom nivou i pokušala da ih podstaknem na rad. Objasnila sam im da će nakon što urade sve zadatke sa osnovnog, preći na srednji nivo postignuća i da je to odličan napredak. Međutim, ono što sam primetila me je praktčno zaledilo! Deca su u stvari bila obeležena, etiketirana na potpuno vidljiv način. Bilo je potpuno jasno da se loše osećaju.

Nesvesno sam uletela u pokušaj promene i ispalo je da podstičem elitizam, koji u stvari prezirem. Nikada više nisam radila tako, jer su mi osećanja mojih učenika važnija od njihovog napretka. Možda ću zbog toga u nekon narednom nadzoru biti ponovo kritikovana, ali to ne mogu da promenim. Usput, i ne marim previše.

Ne znam da li ću u budućnosti biti u situaciji da ovu ideju realizujem bez da povredim učenike, ali za sada ne nameravam još jedan takav eksperiment. Za sada, ideja funkcioniše samo na papiru.

Tačno je, nastava je živ proces, pun zamki i pouka.

2. maj 2016. Autor , tema Nastava.